SADRŽAJ SZB

Sredstvo za zaštitu bilja je gotov proizvod u obliku u kojem se stavlja na tržište - preparat koji se sastoji od aktivne supstance (jedne ili više) i koformulanata, a i namenjen je upotrebi u svrhu zaštite bilja nakon razblaživanja sa vodom u određenom odnosu;

Aktivna supstanca  je glavni sastojak i glavni nosioc delovanja sredstva za zaštitu bilja tj. ona supstanca koja direktno deluje na ciljni organizam. Proizvodi se kao tehnički proizvod koji se sastoji od čiste aktivne supstance i različitih tehničkih nečistoća dobijenih u procesu proizvodnje;

Sinteza aktivne supstance je složen hemijski proces u kome od velikog broja sirovina u postepenom procesu koji se odvija u više faza, nastaje aktivna supstanca. Ovaj proces se odvija u više faza, uz prisustvo ili odsustvo katalizatora, kiseonika, vode i toplote;  

Tehničke nečistoće su nezaobilazni produkti sinteze aktivne materije i oni se najčešće ne mogu odstraniti od aktivne supstance, te ulaze u sastav gotovog proizvoda. To mogu biti različita jedinjenja, a njihovo sadržaj u gotovom proizvodu zavisi direktno od kvaliteta sirovina i kvaliteta tehnologije proizvodnje.

Koformulanti su drugi sastojci koji, pored aktivne supstance, ulaze u sastav preparata poput emulgatora, razređivača, okvašivača, nosača, punioca, antipenušavaca, UV protektanati itd. Oni obezbeđuju optimalnu pripremu (rastvaranje preparata u vodi), primenu (prskanje, lepljenje na list, usvajanje u biljku) i delovanje. Bez njih, aktivna materija ne bi mogla da ostvari pun efekat.

Formulacija preparata je proces spajanja (mešanja) aktivne supstance i koformulanata u gotov proizvod. Najčešće se odvija kao jednostavno fizičko mešanje kod tečnih preparata ili kao nanošenje aktivne i pomoćnih materija na nosač kod čvrstih formulacija (prah ili granule).

Tip formulacije je pojam koji opisuje fizički oblik sredstva za zaštitu bilja. Tako na primer, ona mogu biti čvrsta: praškasta (WP) ili granularana (WG, DF) ili tečna (SC, CS, EC, EW) itd. Po pravilu se pre upotrebe preparati rastvaraju u vodi, osim npr. granula za direktnu primenu.

REGISTRACIJA SZB

Lista odobrenih aktivnih supstanci je popis aktivnih supstanci  koje su dozvoljene za korišćenje u sredstvima za zaštitu bilja u Srbiji, a koja se preuzima iz relevantnih EU propisa. Aktivna supstanca se odobrava u EU nakon sprovođenja veoma složenih i zahtevnih procedura procene aktivne supstance i sa njome povezanih rizika;  Samo ona sredstva koja sadrže aktivne supstance koje su navedene na ovoj listi mogu se registrovati.

Registracija je propisani postupak na osnovu koga Ministarstvo izdaje rešenje o registraciji kojim odobrava  stavljanje u promet pod propisanim uslovima u Republici Srbiji.

Efikasnost je potencijal sredstva da deluje na ciljne organizme u predviđenim  uslovima primene i određuje se na osnovu ispitivanja koja daju podatake na osnovu kojih se ocenjuje nivo, trajanje i doslednost suzbijanja ili zaštite ili drugih predviđenih efekata sredstva za zaštitu bilja u poređenju sa odgovarajućim referentnim sredstvima za zaštitu bilja, ako postoje. Sredstvo za zaštitu bilja mora da pokaže odgovarajuću efikasnost da bi bilo registrovano.

FAO specifikacije su svetski priznati  standardi koje treba da zadovolji aktivna supstanca u pogledu kvaliteta i sadržaja  nečistoća da bi od nje moglo da se proizvede sredstvo za zaštitu bilja koje bi bilo dovoljno bezbedno po korisnika, potrošača hrane i životnu sredinu. U EU se dodatno zahteva da  aktivna supstanca u konkretnom sredstvu za zaštitu bilja u pogledu kvaliteta i sadržaja  nečistoća bude ekvivalentna onoj aktivnoj supstanci koja je odobrena na nivou EU na osnovu detajne procene rizika (uslov u pogledu ekvivalentnosti se još ne primenjuje u Srbiji).

Procena rizika je postupak kojim se procenjuje rizik od korišćenja nekog sredstva za zaštitu bilja na osnovu potencijalne opasnosti koju ono predstavlja zbog svojih fizičkohemijskih, toksikoloških I ekotoksikoloških svojstava i verovatnoće da će doći do izlaganja uzimajući u obzir način, dozu i učestalost primene i drugih relevantnih faktora u pogledu izlaganja; U EU,  odluka da li će se neko sredstvo za zaštitu bilja registrovati zavisi upravo od zaključaka iz procene rizika, pri čemu se samo proizvodi za koje se dokaže da ne predstavljaju neprihvatljiv rizik mogu staviti na tržište.

PRIMENA SZB

Etiketa i uputstvo za upotrebu sadrži tekst koji korisnicima sredstava za zaštitu bilja pruža sve informacije o sredstvu, načinu primene i svim merama koje treba preduzeti kako tokom pripreme i primene, tako i vezano za rukovanje proizvodom u svim fazama, uključijući i skladištenje i odlaganje.

Kultura u kojoj se primenjuje sredstvo za zaštitu bilja je strogo definisana u rešenju o registraciji. Zabranjena je upotreba preparata u kulturama koje nisu navedene u rešenju, bez obzira što bi po analogiji preparat mogao da se koristi i u srodnim kulturama. Zbog visokih troškova registracije, preparati se obično registruju samo za glavne kulture;

Vreme primene je najčešće široko definisano, često se oslanja na prepruke prognozno-izveštajne službe i treba da obuhvati vreme kada se primenom preparata može sprečiti razvoj bolesti, odnosno štete na bilju;

Način primene tačno definiše količinu vode i tip uređaja za primenu. Ovo su teško primenljiva pravila obzirom da su prskalice uglavnom dotrajale a dizne (rasprskivači) se ne menjaju.

Količina primene (doza) precizira količinu preparata koja se primenjuje po jedinici površine useva/zasada. Prekomerna količina primenjenog preparata je glavni potencijalni uzrok pojave ostataka pesticida u poljoprivrednim proizvodima. Povećanje količine može biti slučajno, kada se loše pročita ili protumači uputstvo ili se prska sa neispravnom opremom. ili namerno, ako poljoprivrednik sumnja u kvalitet i efikasnost preparata pa neprimereno smatra da će se to anulirati povećanjem količine ne uzimajući u obzir posledično povećanje ostataka u poljoprivrednim proizvodima.

Rezistentnost (otpornost) je smanjena osetljivost štetnih organizama na preparat koja se javlja kao posledica povećane količine primene, prečeste upotrebe ili korišćenja istog preparata bez prestanka. Rezistentnost najčešće podrazumeva i ukrštenu rezistentnost organizama na čitavu grupu preparata koji deluju na isti način, odnosno imaju isti mehanizam delovanja. Prevencija ili kontrola rezistentnosti se postiže korišćenjem preparata sa različitim mehanizmima delovanja tokom perioda vegetacije. Za više informacija o tome možete pogledati video koji objašnjava kako se boriti protiv rezistentnosti štetnih insekata na insekticide, kao i video o značaju poznavanja mehanizma delovanja insekticida u kontroli rezistentnosti insekata. Ovi video materijali su izrađeni od Croplife international i IRAC (Insecticide Resistance Action Committee), a na inicijativu SECPA su prevedeni na srpski jezik.

Karenca je strogo definisan minimalan broj dana koji moraju da prođu od poslednjeg prskanja do žetve ili berbe. Ukoliko se karenca ne poštuje, posledice su iste kao kod povećane količine primene - pojava ostataka preko dozvoljene granice;

Radna karenca je najkraći vremenski period, koji mora proteći od primene preparata do ulaska ljudi na tretiranu površinu ili u prostor, i služi kao mera zaštite od izlaganja neposredno nakon primene.

Ostaci sredstava za zaštitu bilja na ili u poljoprivrednim proizvodima su neminovna pojava primene sredstava u zaštiti bilja. Međutim. ostaci u izrazito maloj (dozvoljenoj) količini ne predstavljaju opasnost po zdravlje, već samo njihova prevelika količina koja se može javiti kao posledica nepridržavanja uputstva za primenu, naročito u pogledu količine, učestalosti i karence.

Maksimalno dozvoljena količina ostataka (MDK, MRL, toleranca) je najveća dozvoljena količina ostataka pesticida ili njegovih metabolita koja se sme nalaziti u ili na poljoprivrednim proizvodima, izražena u ppm (mg/kg). MDK vrednosti koje su vazeće u Srbiji su propisane u Listi MDK, njihove vrednosti se preuzimaju iz relevantnih propisa EU.